Novosti

Strasti oko odluke Vlade da ukine Uredbu o podsticajima za novonastanjena lica, donetu 2022, još se ne stišavaju. Deo IT zajednice upozorava da ukidanje subvencija bez prethodne najave i prelaznog perioda uzima danak. Neke globalne tehnološke firme nastanjene u našoj zemlji „prete“ da će spakovati kofere i otići u Bugarsku, Rumuniju ili na neku treću destinaciju.

Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da subvencije nije trebalo ni dodeljivati. Pogotovo ne globalnim tehnološkim kompanijama čiji godišnji obrt može da se meri i sa srpskim BDP-om. I to da bi, između ostalog, zapošljavali inostranu radnu snagu.

Dodatno, već godinama traje polemika o tome da li su Srbiji bili potrebni samo istraživačko-razvojni centri IT konglomerata, firme koje ceo biznis baziraju na uslužnom radu za stranog klijenta ili domaća industrija koja će stvarati ovdašnje inovacije i proizvod. Ako su na početnom stepenu razvoja i bili neophodni ovakvi centri kako bi iz njih izlazili vrhunski domaći stručnjaci spremni da krenu u preduzetničke vode i stvaraju domaće proizvode, taj efekat je očigledno izostao.

Većina njih će pre promeniti destinaciju i iz srpske podružnice neke globalne kompanije otići u centralu u SAD. Mnogo manje je onih koji će se odlučiti na osamostaljenje i razvoj sopstvenog proizvoda.

Forbes Srbija istraživao je koliki su zapravo dometi srpske IT industrije? Ko nju čini i kako ona zaista posluje? I koliko doprinosi srpskoj ekonomiji, a koliko nekim drugim? Šta zapravo stoji iza stalnih hvalospeva nadležnih o enormnom rastu izvoza domaće IT industrije?

Lice i naličje velikog izvoza

Vlast ima pravo kada se hvali rastom izvoza srpskog IT-a. On se od 2019. do prošle godine utrostručio. Tada je vredeo 1,4 a prošle godine 4,1 milijardu evra.

„IT sektor u Srbiji je nesumnjivo postao jedan od najvećih pojedinačnih izvoznih sektora. To je činjenica. Iako je izvoz IT usluga i dalje nešto niži od ukupnog poljoprivrednog izvoza, koji je bio oko 5,4 milijarde evra u 2024, rast IT sektora je i više nego očigledan u poređenju sa ostalim industrijama. Međutim ovde je jako bitno napomenuti da je ovaj rast pratio globalni rast IT sektora i prilika koje su naše IT firme uspešno koristile pronalazeći klijente prvenstveno na američkim i evropskim tržištima“, kaže za Forbes Srbija Đorđe Đorđević, CEO i suosnivač u IT kompaniji Forga.

Ovo, međutim, ima i drugu stranu medalje. On ističe činjenicu da je najmanje 70 odsto IT izvoza zapravo posledica izvoza autsorsing usluga koje naše kompanije rade za inostrane, a ne posledica prihoda od prodaje domaćih digitalnih proizvoda.

„To pokazuje veliku ranjivost našeg IT sektora, odnosno zavisnost od autsorsinga. Drugim rečima, naše IT firme prave softver po tuđim specifikacijama, stvarajući pravu vrednost nekom drugom. I ispuštajući tako priliku za eksponencijalni rast i mnogo veću zaradu kroz direktnu prodaju završenog i sopstvenog digitalnog proizvoda“, dodaje Đorđević.

Svaka sličnost nije slučajna

Svaka sličnost sa klasičnom industrijom, dakle, nije slučajna. Kao što u tradicionalnoj industriji pravimo sirovine ili poluproizvode umesto gotovog proizvoda, tako je i u IT-u. Isto je očigledno i sa subvencijama. Čak i u onom delu u kojem subvencionisane kompanije kada im se ukinu subvencije, prete odlaskom na neka druga tržišta.

To poredi i naš sagovornik. „U neku ruku postoji isto prokletstvo koje prati celu našu ekonomiju. Prodajemo osnovne sirovine ili u ovom slučaju usluge, a proizvod sa dodatom vrednošću prodaje neko drugi koristeći naš relativno jeftin rad“.

I baš kao što Beneton, Drekslmajer, Džonson elektrik… odlaze ili najavljuju odlazak jer troškovi proizvodnje, uključujući i jeftinu radnu snagu, nisu više tako niski, tako je i u IT-u.

„Vremenom inflacija povećava troškove što onda povećava cene naše IT industrije čineći nas ne tako povoljnom destinacijom kao što smo bili pre samo nekoliko godina. Primetili smo da klijenti iz SAD ili EU sve češće zaobilaze Srbiju i ceo Balkan za autsorsing. Fokusiraju se na destinacije poput Turske, centralnoazijskih zemalja, Filipina, Indije ili Pakistana“, kaže Đorđević.

Šta se krije iza impresivnih brojki

I Ljiljana Milić, senior direktor u kompaniji Egzakta Advisory kaže za Forbes Srbija da rast izvoza jeste impresivan, ali da je važno pogledati šta se iz tih brojki krije.

„Veći deo tog kolača dolazi od projekata za inostrane klijente, dok domaće tržište ne prati taj tempo rasta. Drugim rečima, naše kompanije uglavnom stvaraju softver i usluge po narudžbi stranih firmi, pa novostvorena vrednost najvećim delom odlazi van“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da domaća ekonomija, nesumljivo ima korist jer IT sektor zapošljava više od 100.000 ljudi. I izvoz doprinosi BDP-u oko sedam odsto.

„Prihodi od plata i poreza se preliju u državnu kasu što jeste pozitivno. Ipak, možemo reći da smo u dobroj meri „iznajmljena radna snaga“. Radimo pametne i kreativne poslove, ali za tuđe proizvode. Da bi domaća ekonomija imala još veće benefite, potrebno je da vremenom stvorimo i svoje proizvode koje ćemo izvoziti pod svojim imenom. Na taj način bi se osim plata i poreza, u zemlju donosili i profit od prodaje tih proizvoda, ulagali ga ponovo ovde i gradili domaće brendove“, kaže Milić.

Autsorsing ili domaći razvoj

Sagovornici Forbes Srbija saglasni su da oslanjanje na autsorsing ima svoju cenu. Na pitanje, da li on zapravo koči razvoj domaćeg IT-a, Đorđe Đorđević odgovara:

„I da i ne. On je doprineo da se Srbija pozicionira na globalnoj mapi kao značajan igrač koji ima dobar kadar i odlično razumevanje novih poslovnih modela. Dodatno, kroz rad sa tehnološkim kompanijama iz SAD i EU i ostalih naprednih tržišta, zaposleni u IT sektoru su razvijali svoje veštine, gradili mreže poznanstava što otvara put ka sazrevanju domaćeg sektora i pojavljivanju sve više kvalitetnih i fokusiranih kompanija koje mogu napraviti i uspešno plasirati digitalne proizvode na inostrano tržište”, kaže on.

Ipak, ovo ima i drugu stranu.

„Autsorsing i ograničava. Gledaću samo na sopstvenom primeru. Moja kompanija nije uspela da izađe iz tog „začaranog kruga“ autsorsinga gde je klijentov zahtev uvek prioritet u poređenju sa internim incijativama za pravljenje sopstvenog proizvoda“, iskren je naš sagovornik.

Mač sa dve oštrice

I Ljiljana Milić ističe da je autsorsing mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, zahvaljujući njemu IT sektor je procvetao. Domaće firme su dobijale stabilne poslove od stranih klijenata. Naši inženjeri su sticali iskustvo radeći na velikim projektima i industrija je brzo rasla.

„Ali, taj model nosi i ograničenja. Ako se previše oslonimo na rad za druge, manje je vremena i resursa da razvijemo svoje proizvode. To jeste siguran izvor prihoda, ali znači da često funkcionišemo kao “fabrika koda” za tuđe potrebe“, kaže Milić.

Ona dodaje da previše autsorsinga u „izvesnoj meri koči domaći razvoj“.

„Ljudi biraju sigurnu zaradu umesto neizvesnog puta stvaranja sopstvenog proizvoda. Autsorsing ne mora biti loš, može biti odskočna daska. Znanje, kapital i kontakti stečeni kroz te projekte mogu se preusmeriti u inovacije kod nas. Problem nastaje ako se zadovoljnimo time da radimo zauvek za druge. Dakle, autosorsing sam po sebi nije neprijatelj razvoja, ali može usporiti napredak ako paralelno ne gradimo i nešto svoje“.

Sprema se savršena oluja

Velika zavisnost od autsorsing modela čini ovu industriju izuzetno osetljivom na globalne i ekonomske izazove. Đorđević to objašnjava na sledećem primeru.

„Pad dolara od početka godine predstavlja ozbiljan izazov za sve autsorsing kompanije u Srbiji koje imaju fiksne troškove u dinarima, a rade sa SAD tržištem. Dodatno, uz veliku nestabilnost i nepredvidivost američke ekonomske politike, primetan je veliki rast opreznosti kod američkih kompanija. Projekti se odlažu, smanjuju ili jednostavno otkazuju i to je činjenica. Najava novog HIRE Act-a u SAD gde se uvodi mogućnost poreza od čak 25 odsto na autsorsing van SAD može vrlo lako da zada veoma veliki udarac našoj industriji“, kaže Đorđević.

On dodaje da ulje na vatru doliva i sve veći balon koji se stvara oko veštačke inteligencije. Primetno je, kaže, da su gotovo sve investicije krenule u tom pravcu, ostavljajući jako malo ili gotovo ništa novca za druge sektore IT-a.

“Čak je i Sem Altman, direktor OpenAI, tvorca ČetGPT rekao da je AI balon precenjen. I da možemo uskoro očekivati korekciju koja će sigurno poslati ogromne talase širom globalne IT scene. Ni domaći IT sektor sigurno neće biti pošteđen”, uveren je naš sagovornik.

Zato veruje da sve ovo stvara „preduslove za savršenu oluju i neki vid korekcije IT sektora”. Preživeće, kaže, samo oni koji mogu da se prilagode novim uslovima ciljajući druga tržišta, ulazeći više u ekosistem stvaranja rešenja veštačke inteligencije i drugih sopstvenih digitalnih proizvoda.

Nema ideja ili nema novca

Prepreke su, tvrde poznavaoci prilika, razne. Od nedostatka preduzetništva i spremnosti za rizik, preko nedostatka svih potrebnih kadrova, do administrativnih i zakonskih manjkavosti. Nekada nema ni dovoljno kapitala.

“U dilemi „nema novca“ ili „nema ideja“, rekla bih da je potrebno i jedno i drugo. Ključni preduslovi su: kvalitetni kadrovi, odvažni inovatori, dostupno finansiranje i podržavajuća sredina. Kad se to spoji, prelazak na model razvoja proizvoda dolazi prirodno”, kaže Ljiljana Milić.

Ona dodaje da je potrebno ojačati ekosistem finansiranja. Iako danas ima više investicionih fondova nego ranije, startapi i dalje često kažu da im nedostaje „pametnog“ novca.

“Moramo ulagati u znanje i inovacije. To znači bolje obrazovanje i jaču saradnju fakulteta i industrije, kako bismo imali stručnjake osposoblјene da prate globalne trendove i razmišljaju preduzetnički. Kultura preduzetništva i spremnost na rizik treba da se podstiču. Trenutno mnogi talentovani inženjeri radije biraju siguran autsorsing posao nego neizvesnost koju nosi startap. Ako želimo više proizvoda, moramo stvoriti okruženje u kom je u redu pokušati, pa i pogrešiti. Tu država može pomoći nastavkom i proširenjem programa podrške inovacijama, kroz fondove poput Fonda za inovacionu delatnost, poreske olakšice za istraživanje i razvoj, startap akceleratore…”

Ili koči država

„Jedan od glavnih razloga za dominaciju autosorsing modela je nedovoljno edukacije i razumevanja prodakt menadžmenta. Veliki problem je i sa razumevanjem prodaje digitalnih proizvoda. To je kod nas velika boljka, jer veoma mali broj ljudi u industriji zapravo zna kako se digitalni proizvod razvija i prodaje. To je set specifičnih veština koje su se usavršile u tehnološki najrazvijenijim zemljama.

Sa druge strane, čini mi se da nije postojala dovoljna svest o važnosti ovoga na svim nivoima, stoga i podrška u vidu mera i subvencija je izostala kako bi se stvorilo bolje okruženje za kreiranje i plasman digitalnih proizvoda”, objašnjava Đorđević.

On smatra da polemika oko nedostatka finansija i ideja često nemaju smisla. Kaže da postoje izvori finansiranja, od grantova i bespovratnih sredstava, do investicionih fondova.

„Ozbiljnije finansiranje često sa sobom nosi obavezno iseljenje kompanije u inostranstvo, jer investitori ne žele da opterete svoju kompaniju prevelikom administracijom i nametima. Jedan od najvećih kočničara je Zakon o deviznom poslovanju. Sve ovo čini poslovanje izuzetno kompleksnim i odvlači pažnju i fokus sa posla. Jedna plastična ilustracija: zbog ovakvih prilično zastarelih mera, mnogi globalni servisi za plaćanja nisu dostupni IT kompanijama u Srbiji, pa čak i one koje imaju svoj proizvod, primorane su da otvaraju podružnice u trećim zemljama kako bi mogli da naplate svoje usluge uz pomoć savremenih sistema poput Strajpa”, upozorava Đorđević.

Mit o bogatstvu iz garaže je prošao

Naš sagovornik kaže da ideje postoje, ali često nisu na nivou koji je dovoljan.

“Neki od najuspešnijih proizvoda na domaćem tržištu napravljeni su od strane ljudi koji su proveli godine u određenoj industriji, naučili sve o problemima i bolnim tačkama i onda izašli sa digitalnim rešenjima. Za dobre i relevantne ideje, potrebno je veliko iskustvo. Mit o stvaranju bogatstva u „garaži“ nakon odustajanja od studija je odavno prošao. Domaćem IT sektoru su potrebni stručnjaci iz različitih oblasti koji će moći da identifikuju prave i realne probleme u svojim industrijama. I da izađu sa predlozima za digitalna rešenja. Vrlo često najveći problem nije napraviti rešenje, već napraviti rešenje koje kupci žele da kupe”, kaže on.

Gde je Srbija, a gde region

Kada se poredi sa regionom, Srbija ne stoji loše. Naročito što se tiče izvoza IT usluga po stanovniku.

„Ispred nas je samo Rumunija, koja je daleko veća dok su zemlje poput Bugarske i Hrvatske na istom nivou ili nešto čak malo iza nas. Ali ako gledamo prosek EU, još smo dosta daleko sa naših 627 evra po glavi stanovnika, dok je evropski prosek oko 1.100 evra po glavi stanovnika“, kaže Đorđević.

Isto potvrđuje i Ljiljana Milić. Ona kaže da imamo najveći broj inženjera i projekata u regionu.

„Ako pogledamo širu sliku centralne i istočne Evrope, postaje jasno da moramo još da radimo da bismo zadržali lidersku poziciju. Recimo, zemlje poput Hrvatske i Slovenije značajno su ispred nas po ulaganjima u startap kompanije. Hrvatski startapi su za nekoliko godina privukli oko 1,86 milijardi evra investicija, slovenački više od 1,25 milijardi, dok je Srbija tu na oko 325 miliona. Takođe, one su iznedrile globalno poznate tehnološke firme (poput Infobipa u Hrvatskoj), dok se kod nas tek nekoliko kompanija probija na taj nivo“.

Srbija sada jeste među predvodnicima u regionu po zamahu IT sektora, dodaje Milić, ali da bismo taj status zadržali moramo prelaziti sa kvantitativnog rasta na kvalitativni.

“Više originalnih proizvoda i inovacija made in Serbia. Samo tako naš trenutni uspeh može postati održiva prednost, umesto da ostanemo u senci stranih klijenata i investitora”.

Subvencije kao rešenje ili problem

Đorđević smatra da je ukidanje Uredbe o subvencijama došlo u nezgodnom trenutku.

„S obzirom na to da su ovi podsticaji uvedeni 2022. doprineli dodatnom rastu domaćeg IT-a i dolasku velikih igrača, a kao što je i sama Vlada priznala da je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije – bilo bi potpuno logično da je ostavljen makar neki tranzicioni period i da je postojala bilo kakva konsultacija sa strukom. Uredba je, međutim, ukinuta gotovo preko noći, što već pokazuje negativne efekte. Uskraćivanje mehanizama podrške za jednu od najprofitabilnijih grana industrije u trenutku ulaska u neki vid globalne krize predstavlja veoma lošu procenu i nesagledavanje šire slike“.

Milić objašnjava da su subvencije imale dvostruku namenu. Sa jedne strane, da privuku strane stručnjake, a sa druge da motivišu naše ljude iz dijaspore da se vrate i svoje znanje ulože u razvoj industrije u Srbiji.

„U praksi se veći efekat, ipak, prelio na privlačenje stranih kadrova, dok je povratak domaćih stručnjaka ostao u manjoj meri ostvaren. Zato ukidanje ove uredbe otvara pitanje na koji način dalje oblikovati mere kako bi davale dugoročnije rezultate i bile usmerene na razvoj domaćeg znanja i kapaciteta. Da li raspoložive resurse usmeriti ka obrazovanju, istraživanju, inovacijama ili kroz zadržavanje dela instrumenata koji su dokazano pomagali privlačenju eksperata“, kaže ona.

Postoje i druge mere

Iako gubitak ove vrste podrške za deo industrije predstavlja izazov, Milić podseća da postoje i drugi mehanizmi.

„Poreske olakšice za istraživanje i razvoj, uključujući značajno smanjenje poreza na zarade zaposlenih u razvojno-istraživačkom timu i dvostruko priznavanje troškova već sada nude kompanijama snažan motiv da ulažu u nove tehnologije i proizvode. Dodatno, IP Box režim, koji efektivno snižava porez na dobit od intelektualne svojine na oko tri odsto, daje mogućnost da rezultati inovacija ostanu i razvijaju se u Srbiji. Dakle, iako je jedan instrument podrške ukinut, postoji prostor da se politika usmeri na mere koje podstiču inovacije, obrazovanje i razvoj startapa. Upravo takve inicijative stvaraju veću dodatu vrednost i dugoročnu konkurentnost, dok se istovremeno čuva poverenje investitora kroz jasne i predvidive okvire“, kaže Milić.

Budućnost srpskog IT-a

Naša sagovornica kaže da je najvažnije pitanje za naredni period „kako uskladiti kratkoročnu potrebu za stručnim kadrovima sa dugoročnim ciljem jačanja domaćeg znanja i inovacija“.

„Od odgovora zavisi da li će sektor zadržati dosadašnji zamah i nastaviti da raste u međunarodnim okvirima, oslanjajući se na održivije izvore razvoja. Dakle, šta podržati? Obrazovanje, istraživanje i projekte sa potencijalom za globalni uspeh. Šta ne? Puko „kupovanje“ radne snage spolja, pogotovo ako ti stručnjaci ili firme mogu otići čim podsticaji presuše“, kaže ona.

„Sada imamo odličan temelј, veliko znanje i priliv novca kroz autsorsing, ali pravi efekat za ekonomiju će se osetiti tek kada uz taj temelј izgradimo i sopstvene globalno prepoznate IT proizvode“, zaključuje Milić.

Đorđević dodaje da IT industrija u Srbiji i dalje ima potencijala, iako „svi pokazatelji govore da domaći IT sektor ulazi polako u krizu prateći globalne trendove. Ipak, kvalitet naših stručnjaka i višedecenijsko iskustvo, uz određenu konsolidaciju će sigurno iznedriti nove generacije izuzetno jakih IT kompanija“.